Надимак је необавезни, индивидуални антропоним који се појављује у неслужбеној комуникацији. Надимак показује однос између носитеља самог надимка и његовог именоватеља. Иако веома стара антропонимијска категорија, надимци су и данас у великој мери распрострањени и регистровани у свим индоевропским језицима. Човек не мора имати само један надимак. Надимци не морају трајати вечно, могу се мењати или пак нестати. Надимци се данас сматрају за антропониме треће детерминације, што значи да улазе у употребу након имена и презимена који су законом обавезани. Разлози за давање надимака су дискутабилни, али најчешће се користе у сврху заштите, одмила, ругања и исмевања, као и за лакше препознавање ван куће. Ономастичари тврде да у различитим срединама надимци имају различиту судбину. На пример, у селима и мањим срединама надимци обично прерастају и постају обележје породице. Овакви надимци обично дуже трају, за разлику од оних у градовима, који се често мењају и дефинишу једну особу. Надимци се најчешће мењају у школском периоду када се, како ономастичари говоре, неретко дају и из „моде“.
Когнитивна лингвистикапрепознајечетири појмовна механизма за стварање надимака у српском језику. То су: појмовна метонимија, појмовна метафора, сликовна метафора и појмовна интеграција. Појмовна метонимија захтева да се надимку приступа на основу само једног појма носитеља. Тај појам носитељу надимка обично је придотат због његових физичких особина, карактерних особина, хабитуалних радњи, односно радњи којих се људи придржавају и по томе препознају. Ту спадају још и појединачне ситуације, занимања, поседовани објекти, место и националност: Зуба, Ушке, Жућа, Добрица, Пера Каладонт,Влада Армани… Следећи појмовни механизам јесте појмовна метафора која се дели на две групе. Прва група се заснива на додељивању надимка на основу неке особине носитења која је претходно метафорисана. Друга група се базира на прикупљању више сродних особина и ситуација које заједно указују на један сродан појам: Гаргамел- човек живи у кући која подсећа на дом истоименог јунака из филма, понаша се као он, па чак и изгледом одговара. Следеће су сликовне метафоре које се обично служе сликама из природе и живота. Чест пример за додељивање надимака јесу слике које се поистовећују са животињама, биљкама, људима (Сима Поп- момак густе браде), па чак и са познатим личностима. Последњи механизам за стварање надимка је појмовна интеграција, која се најмање употребљава, али је и најкомплекснија. Она захвата више примера, особина и радњи које су везане за живот носитеља надимка, али међусобно спојених и „упакованих“ у једну целину, односно један надимак: Ћороскоп- дечак који се изузетно занимао за астрономију, међутим због економске ситуације није себи могао да приушти телескоп. Успут је био слабијег вида, па му је претходно додељен надимак Ћорa.
Анализа надимака
Женски надимци
- Надимци настали скраћивањем после почетне групе сугласника:
Анђ (Анђела), Ив (Ивана), Кс (Ксенија) - Надимци скраћени од имена:
Ана (Анастасија), Анђа (Анђела), Дана (Данијела), Ема, Ена (Елена), Емили (Емилија), Ива (Ивана), Кики (Кристина), Лекс (Александра), Лена (Магдалена), Магда (Магдалена), Ната (Наталија), Суза (Сузана), Таса (Анастасија), Таша (Ташана).
Неки надимци скраћени од имена одговарају именима из страних језика: Алекс (Александра), Натали, Иси, Меги (Магдалена). - Надимци добијени додавањем деминутивног наставка -ица, -че, -ић на надимак: Гагица (Гага од Драгана), Дацкић (Даца од Данијела), Данкица (Данка од Слободанка), Икица (Ика од Искра), Миница (Мина од Јасмина), Ивче (Ива од Ивана), Мицкица (Мицка од Милица).
- Надимак добијен додавањем наставка -оле на већ постојећи надимак: Тићоле (Тијана, Тића).
- Надимак добијен додавањем наставка –ле на први слог имена: Стале (Сташа).
- Надимци са наставком –енце: Жекиленце (Жељана).
- Надимци добијени додавањем деминутивних наставака -ица, -ка, -че на име: Петрица, Теица, Тејка (оба од Теа), Сакица (Сандра), Сака (Александра), Сандрица, Сањче, Анкица,
- Надимци добијени од другог дела имена: Данка (Слободанка), Ђина (Ђурђина), Нела (Данијела), Тина (Христина), Мина (Јасмина).
- Надимци са хипокористичним тоном и наставком -и: Маки, Аки, Ани, Бокси (Бојана), Викси (Виолета), Гаги, Ксенџи, Мици, Мими, Ненси, Накили, Саки, Таки, Тами (оба од Тамара), Тикси (Тијана), Хели (Хелена).
- Надимци добијени шатровачким преметањем слогова: Ђана (Нађа), Ђицна (Анђица), Жицабо (Божица).
- Надимци добијени удвајањем слога из имена: Гага (Драгана), Нина (Николина), Нена (Невена).
- Устаљени надимци од одређених имена: Вања (Ивана), Јеца (Јелена), Јоца, Јоја, Јока (Јована), Каћа (Катарина), Маја (Марија), Сашка (Сандра, Александра), Цока (Софија), Бока (Бојана), Мица (Милица), Века (Весна), Тића (Тијана).
- Надимци од презимена: Гаја (Гајић), Ђука (Ђукановић), Доста (Достанић).
- Надимци добијени додавањем деминутивног наставка на презиме: Перкица (Перић).
- Надимци добијени према особинама: Богородица, Беба, Чупава, Чупка.
- Надимак добијен из породице: Зоја.
- Надимак добијен додавањем префикса с- на име: Смиљана (Миљана).
- Надимци добијени продужавањем имена: Анђелија (Анђела), Иванка (Ива).
Мушки надимци
- Надимци скраћени од имена на -а: Андра (Андрија), Боћа (Богдан), Васа (Василије), Дача (Данило, Дамњан), Лаћа, Луја (Лука), Мата (Матеа), Миша Милош), Неца и Неша (Ненад), Ниџа (Никола), Паја (Павле), Фића (Филип).
- Надимци скраћени од имена на -и: Аки (Алекса), Боги (Богдан), Дики и Дими (Димитрије), Лаки, Мики (Милош), Маки (Марко), Оги (Огњен), Паки (Павле), Уки (Урош), Фики (Филип).
- Надимци скраћени од имена на -е: Вуле (Вукашин), Ђоле (Ђорђе), Жане, Желе, Луле, Маре (Марко).
- Надимци скраћени приближавањем енглеском еквиваленту: Алекс и Алексис (Александар).
- Надимци са наставком -си: Дикси, Микси, Жикси, Сокси
- Надимци добијени додавањем деминутивног наставка -ко, -ке на скраћено име или презиме: Дућко (Душан), Мирке (Мирковић), Матке (Матеа), Урке (Урош).
- Мушки надимци – шатровачки: Лошми, Цоне, Чода, Џони, Шоне.
- Надимци скраћени од презимена: Васке, Вело, Доста, Драми, Ђуса, Јоле, Јевта, Јошке, Кале, Канда, Кизи, Кизале Коста, Милошка, Пекси, Пејко, Ратка, Рафа, Савка, Сима, Смигић, Триле, Ћоса, Грозда.
- Надимци добијени према предметима: Банана, Боца, Кексон, Миксер, Огањ (Огњен), Павлака (Павле).
- Надимци добијени према особинама: Демон, Змај, Миш, Меда, Нинџа, Циганче, Шацер, Паткица.
- Надимци добијени према месту становања: Губе (село Губеревац), Жаги (Жагубица), Лисика (насеље у Крагујевцу), Рио, Станово (насеље у Крагујевцу), Чуме (село Чумић).
- Надимци добијени према познатим личностима: Радоњић, Сканија, Цоби, Шаћири.
Закључак
Надимци су веома присутни у неформалном именовању ученика наше школе. Забележили смо велики број мушких и женских надимака и приметили да преко 80% надимака чине они који су добијени од имена морфолошким или фонолошким процесима (нпр. скраћивање, извођење). Далеко је мањи број надимака који се дају коришћењем метафоре, метонимије или појмовном интеграцијом. Ономастичари надимке сврставају често у две групе: праве и неправе. Неправим називају управо ове који су настали од имена или презимена. Такође, разликују амелиоративне (позитивне) и пејоративне (увредљиве). Надимке који су увредљиви или се користе у затвореној групи ученици нису желели да наводе у нашем упитнику. Приметили смо да се најчешће надимци добијају скраћивањем имена или презимена. На скраћено име или презиме неретко се додају нови наставци са деминутивним и хипокористичним значењем. Приметна је и група надимака насталих према месту становања (Губе, Станово, Чуме). Мањи је број надимака дат према некој особини – Беба, Богородица, Змај, Миш… Овакви надимци дају се према телесној или доминантној духовној особини, те се ту употребљавају метафора и метонимија. Надимци као што су Огањ и Павлака у нашим примерима могу имати везе са особином њиховог носиоца, али се пре чини да су дати због фонетске сличности са именима Огњен и Павле. Уочавамо да одређен број надимака показује утицај енглеског језика (Енџи, Ксенџи). Новији тренд у давању надимака је скраћивање имена после првог сугласника или групе сугласника: Кс, Анђ, Ив. Ученици наше школе неке од ових надимака тумаче тиме да се њихови носиоци тако представљају на друштвеним мрежама или да користе такву групу гласова у својим имејл адресама.
Надимци су веома распрострањени у средњошколској популацији. У њима се огледа експресивност језика и језичка креативност. У примерима које смо забележили доминира деминутивно и хипокористично значење, што значи да се ови надимци дају од миља и изражавају блискост и наклоност. Надимци су у средњошколској групи често важнији и од самог имена, што је и био разлог за наше истраживање.
Миљана Стокић, Ксенија Милорадовић, Сара Марковић, Јана Павићевић, Вања Живковић
Млади лингвисти 