Фемининативи су именице женског рода којима се означава професионални или други друштвени статус особа женског пола. Последњих година све се више води полемика у науци и медијима о оправданости грађења и коришћења фемининатива у јавном говору. Браниоци тезе да је потребно стварати и користити овакве речи истичу да су социјални фемининативи део језика којим се прихвата и показује друштвено-политичка улога жена у развоју друштва. Такође, прате побољшање или погоршање положаја жена у друштву. Доприносе подизању свести и значају једнакости жена и мушкараца. Утичу на већу видљивост жена у јавном животу. На другој страни, Одбор за стандардизацију српског језика је против планског креирања оваквих речи. Држава је пак у службеним актима дала препоруке за употребу фемининатива.

Асоцијативни речник настаје записивањем прве помисли испитаника када чују дате речи. Желели смо да прикупимо асоцијације испитаника на речи које су биле најфреквентиније током пандемије. Речи које смо одабрали су: маска, вакцинација, карантин, корона. Све ове речи су постојале и раније, али смо сматрали да су током пандемије добиле нову конотацију.

Увод
Циљ нашег рада je био сакупљање и анализа назива јела у српском језику. Као извор за истраживање користили смо неколико сајтова са интернета који нуде рецепте за јела:

Циљ нашег истраживања је анализа назива профила на Инстаграму. Нисмо бележили називе у којима се налази лично име, јер је таквих највише. Акценат смо ставили на остале начине именовања и испитивање креативности и оригиналности у давању таквих назива. Називе ћемо писати изворно, као на Инстаграму.

Увод
Често у јавном простору чујемо коментаре да је српски језик пун страних речи, као и изражавање страха да ли ће стране речи надвладати домаћи лексички корпус. Постајемо сведоци стварања великог броја нових речи и преузимања речи углавном из енглеског језика. Нове речи и изрази који су недавно настали, којих нема у речницима, али су широко распрострањени у свакодневној јавној и приватној комуникацији називају се неологизми. Први пут забележена реч у лингвистици се назива индивидуализмом, а када та реч почне учесталије да се користи називамо је неологизмом. Процес формирања неологизама догађа се свакодневно у свим језицима света. Узроци стварања нових речи леже у убрзаном развоју технологије, електронској комуникацији и глобализацији. Настанак нових предмета, појава и појмова захтева стварање нових речи. Међутим, разлози за настанак неологизама, осим ових екстралингвистичких, могу бити и чисто језички – тежња за језичком економичношћу и експресивношћу језичког израза.

Надимак је необавезни, индивидуални антропоним који се појављује у неслужбеној комуникацији. Надимак показује однос између носитеља самог надимка и његовог именоватеља. Иако веома стара антропонимијска категорија, надимци су и данас у великој мери распрострањени и регистровани у свим индоевропским језицима. Човек не мора имати само један надимак. Надимци не морају трајати вечно, могу се мењати или пак нестати. Надимци се данас сматрају за антропониме треће детерминације, што значи да улазе у употребу након имена и презимена који су законом обавезани. Разлози за давање надимака су дискутабилни, али најчешће се користе у сврху заштите, одмила, ругања и исмевања, као и за лакше препознавање ван куће. Ономастичари тврде да у различитим срединама надимци имају различиту судбину. На пример, у селима и мањим срединама надимци обично прерастају и постају обележје породице. Овакви надимци обично дуже трају, за разлику од оних у градовима, који се често мењају и дефинишу једну особу. Надимци се најчешће мењају у школском периоду када се, како ономастичари говоре, неретко дају и из „моде“.

Архаизми су застареле речи и облици речи који се не употребљавају у савременом језику, па су део нестандардне лексике. Уместо тих речи употребљавају се њихови савремени синоними, на пример: учењак – научник, буђелар – новчаник, басамак – степеник… Природно је да се речи временом мењају, застаре, па их замене неке нове, модерније речи.